Мақолада фавқулодда вазиятларни (ФВ) олдини олиш ва бартараф этишда ҳамкорлик институтининг таснифи ҳамда унинг ҳуқуқий-ташкилий хусусиятлари комплекс таҳлил қилинади. Тадқиқотда ҳамкорликнинг субъектлар таркиби (давлат органлари, маҳаллий ҳокимият, қутқарув хизматлари, соғлиқни сақлаш, коммунал сектор, нодавлат ва хусусий тузилмалар), шакллари (ахборот алмашинуви, қўшма режалаштириш, оператив штаб, ресурслар консолидацияси, қўшма ўқув-машқлар), ҳамда босқичлари (профилактика/тайёргарлик, жавоб қайтариш, тикланиш) бўйича таснифи асосланади. Шунингдек, ҳамкорликнинг ўзига хос жиҳатлари — тезкор қарор қабул қилиш, ягона бошқарув занжири (incident command), рискка асосланган режалаштириш, логистика ва ресурсларни бошқариш, маълумотлар ишончлилиги, аҳоли билан коммуникация, ҳуқуқий жавобгарлик ва ваколатлар чегарасининг аниқлиги — илмий-амалий нуқтаи назардан ёритилади. Мақолада идоралараро ҳамкорликни таъминлашда меъёрий мувофиқлашув, стандарт операцион тартиблар (SOP), мониторинг ва баҳолаш (KPI), ҳамда рақамли платформа ва erta огоҳлантириш тизимларининг роли алоҳида кўриб чиқилади. Якунда ҳамкорликни институционал мустаҳкамлашга қаратилган таклиф ва тавсиялар шакллантирилади.
Termiz V–VII asrlarda. Shahar joylashgan o’rni va tuzilishi haqida Xitoy manbalari. Termiz arablar istilosi davrida. Chag’oniyon (Sag’oniyon-Budrach). Somoniylar davrida Termiz, rejalashtirish, asosiy qurilishlar. Arab mualliflari ma’lumotlari. Termiz G’aznaviylar, Qoraxoniylar va Saljuqiylar davrida. Shahar tuzilishi va uning mavzelari, zamonaviy yirik shaharga aylanishi. Termiz mo’g’ullar istilosidan so’ng, shahar hududining o’zgarishi. Temuriylar davri tarixiy manbalarida Termiz shahri, uning vazifasi va qurilishi tarixi. Termiz so’nggi o’rta asrlar davrida.
Ushbu maqolada rivojlangan davlatlar moliyaviy nazorati tizimining shakllanishi, tashkiliy-huquqiy asoslari va samarali faoliyat yuritish mexanizmlari tahlil qilingan. Xususan, AQSh, Germaniya, Buyuk Britaniya va Yaponiya misolida davlat moliyaviy nazoratining institutsional modeli, mustaqil audit organlarining vakolatlari hamda parlament oldida hisobdorlik tizimi o‘rganilgan. Tadqiqot natijalari shuni ko‘rsatadiki, rivojlangan mamlakatlarda moliyaviy nazorat tizimining asosiy ustunliklari shaffoflik, mustaqillik va jamoatchilik ishtirokiga asoslangan. Ushbu tajribalar O‘zbekiston moliyaviy nazorat tizimini modernizatsiya qilishda, xususan, davlat byudjeti ustidan parlament va jamoatchilik nazoratini kuchaytirishda, xalqaro standartlarni keng tatbiq etishda muhim ahamiyat kasb etadi.
Classical literature includes many lyrical genres and poetic art. Some of the existing forms of poetry arose as a result of literary connections, while some were formed as genres by great writers. The article provides information about the genres of farz, kiyo, rubai, tuyuk, which are widely used in Eastern literature. The article also examines the role of these genres in the work of Hazrat Alisher Navoi, as well as the poetic skill of the great poet. Some of the poet's works in the genres of farz, qita, rubai, tuyuk are brought into the field of analysis and generalization.
Статья исследует национальные модели правосознания в Германии США Японии и Узбекистане и их влияние на формирование правовой культуры. Использован междисциплинарный подход, включающий качественный контент-анализ публикаций и международных индексов, а также анализ национальных стратегий правового просвещения. Результаты показывают, что правосознание формируется не только силой институтов, но и историческими традициями правовой социализацией и уровнем доверия к государству. В Германии преобладает институционально-нормативная модель с высокой интеграцией права в повседневную жизнь. В США наблюдается фрагментированная и плюралистическая модель, сочетающая уважение к закону с критическим отношением к его применению. В Японии формируется согласительная модель, ориентированная на поддержание социальной гармонии. В Узбекистане проявляется переходная модель, где усилия по укреплению правовой культуры сталкиваются с наследием советской системы. Выводы подчеркивают, что эффективное повышение правосознания требует учета национальных моделей при разработке реформ и образовательных программ.