Мазкур мақолада ҳарбий таълим тизимида «ўқитиш усулларини оптималлаштириш» тушунчасининг педагогик-психологик мазмун-моҳияти ва критериал тавсифи тизимли таҳлил қилинган. Мақола матни умумий дидактик қонуниятлардан ҳарбий соҳанинг хусусий жиҳатларига йўналтирилган ҳолда баён этилиб, курсантларнинг когнитив юкламасини бошқариш, стресс муҳитига мослашиш ва мотивациясини оширишнинг психологик хусусиятлари очиб берилган. Шунингдек, мақолада оптималлаштириш даражасини баҳоловчи критериал мезонлар (натижавийлик, вақт, ресурс, психологик барқарорлик) ишлаб чиқилиб, мавжуд муаммолар ечими бўйича илмий таклифлар ва уларнинг амалий натижалари асосланган.
Мазкур мақолада жаҳондаги геосиёсий ўзгаришлар, «гибрид урушлар» ва рақамли технологияларнинг ривожланиши шароитида олий ҳарбий таълим муассасаларида (ОҲТМ) кадрлар тайёрлаш тизимининг мазмун-моҳияти ва унга қўйиладиган замонавий талаблар тизимли таҳлил қилинган. Мавзунинг долзарблиги умумийдан хусусийга қараб баён этилиб, маҳаллий ва хорижлик олимларнинг назарий қарашлари қиёсий ўрганилган. Мақолада ОҲТМдаги ўқитиш тизимининг бугунги ҳолати, мавжуд муаммолар ва уларнинг ижобий ечими сифатида компетенциявий-ситуацион, дуал ҳамда «ақлли ҳарбий таълим» (Smart Military Education) моделларини жорий этиш бўйича илмий таклифлар ва уларнинг кутилаётган амалий натижалари асослаб берилган.
Ushbu maqolada davlat-xususiy sheriklik (DXSh) munosabatlarida risklarni taqsimlash mexanizmlarining huquqiy asoslari, ular bilan bog‘liq amaliy masalalar va zamonaviy yondashuvlar tahlil qilinadi. DXSh — davlatning ijtimoiy-iqtisodiy infratuzilmani rivojlantirishdagi muhim vositalaridan biri bo‘lib, unda loyihalarning samaradorligi ko‘p jihatdan risklarning to‘g‘ri, oqilona va huquqiy jihatdan asoslangan tarzda taqsimlanishiga bog‘liq. Maqolada O‘zbekiston qonunchiligi, xalqaro tajriba, DXSh loyihalarida mavjud risk turlari, ularni baholash va taqsimlash mexanizmlari, shuningdek, amaliyotda uchraydigan muammolar yoritiladi. Yakunda risklarni samarali boshqarish bo‘yicha taklif va tavsiyalar beriladi.
В статье исследуются правовые основы и современные тенденции международного сотрудничества Республики Казахстан и Республики Узбекистан в сфере уголовного судопроизводства. Рассматриваются исторические предпосылки формирования двусторонних отношений после обретения государствами независимости, а также проблемы, возникавшие при осуществлении правовой помощи по уголовным делам в условиях отсутствия необходимого международно-правового регулирования. Особое внимание уделяется анализу двусторонних договоров и соглашений, регулирующих вопросы правовой помощи, выдачи лиц, обеспечения безопасности участников уголовного процесса и взаимодействия правоохранительных органов. Исследуется роль Организации Объединенных Наций и международных конвенций СНГ в развитии механизмов международного сотрудничества в борьбе с преступностью. Раскрывается значение Минской и Кишиневской конвенций как важнейших международно-правовых инструментов взаимодействия государств в уголовно-процессуальной сфере. Сделан вывод о том, что международное сотрудничество способствует гармонизации национального законодательства с общепризнанными принципами и нормами международного права, укреплению законности, совершенствованию механизмов правовой помощи и повышению эффективности противодействия транснациональной преступности.
This article explores the aesthetics of the absurd in the plays of Edward Albee, one of the most influential American dramatists of the 20th century. Through an analysis of selected works, particularly The Zoo Story and Who’s Afraid of Virginia Woolf?, the study examines how Albee incorporates elements of absurdism such as existential anxiety, breakdown of communication, and the illusion of reality. The paper follows the IMRAD structure to investigate how absurd aesthetics function both as a stylistic device and as a philosophical framework in Albee’s dramatic world.