Ushbu maqolada iqlim o’zgarishi va uning Markaziy Osiyo mintaqasidagi suv resurslariga ta’siri xalqaro ilmiy faktlar va O’zbekiston statistikasi asosida yoritiladi. Sirdaryo, Amudaryo, Orol fojeasi, cho’llanish va suv tanqisligi xavfi hamda buning ijtimoiy-iqtisodiy oqibatlari haqida tahliliy fikrlar bildiriladi. Yechim sifatida ekologik siyosat, xalqaro hamkorlik va aholining ekologik ongini oshirish zarurligi ta’kidlanadi.
Maqolada bugungi kunda Yangi O‘zbekistonda O’zbekistonning bo’lajak mutaxassislarida milliy ong, milliy ma’naviyat, vatanparvarlik, fuqarolik va ongli faoliyatining rivojlanishining ilmiy asoslari tahlil qilingan. Shu bilan birga, shaxsning global fuqaroligini shakllantirishda milliy o’zligini anglashning o‘ziga xos ahamiyati hamda ushbu jarayonda yetakchi rol o‘qituvchiga, ayniqsa boshlang’ich va maktab o‘qituvchilariga yuklanganligi yosh avlodga etnik tajribani etkazuvchi va uning jahon makoniga integratsiyalashuviga xizmat qilishi bilan bo‘lajak o‘qituvchilrni tayyorlashda aynan ularda asosiy kasbiy kompetetsiyalar qatorida Yangi O‘zbekiston vatanparvarligini shakllantirish va singdirish muhimligi tizimli talqin qilinadi.
Ушбу мақолада Ўзбекистон ва Сингапур ўртасидаги дипломатик, иқтисодий алоқаларининг асосий йўналишлари — савдо, инвестициялар ҳамда иқтисодий соҳасидаги ҳуқуқий - тузилма жиҳатлари ва кейинги истиқболлари, таълим соҳасидаги ҳамкорлик, жумладан, олий ва умумтаълим, ходимлар алмашуви ҳамда малака ошириш йўналишлари, таълимни модернизация қилиш стратегияси, Сингапур таълим модели ва институционал тажрибасини ўраганиш борасида йўлга қўйилган кенг кўламли ҳамкорлик алоқалари, маданий ва гуманитар ҳамкорлик ва биргаликда маданий форумлар, меморандумлар алмашинуви, илмий - тадқиқот ва инновация соҳалардаги ҳамкорлик масалалари илмий -аналитик нуқтаи назардан ўрганилган.
В статье рассматривается роль исторического наследия Узбекистана в процессе духовного возрождения современного общества. Анализируется влияние исторических личностей, культурных и научных достижений на формирование национального самосознания. Особое внимание уделено государственной политике по сохранению и популяризации историко-культурного наследия как ключевому элементу духовного воспитания молодёжи. Подчёркивается значимость интеграции исторических ценностей в образовательную и идеологическую систему страны.