Ушбу мақолада Ўзбекистон ва Сингапур ўртасидаги дипломатик, иқтисодий алоқаларининг асосий йўналишлари — савдо, инвестициялар ҳамда иқтисодий соҳасидаги ҳуқуқий - тузилма жиҳатлари ва кейинги истиқболлари, таълим соҳасидаги ҳамкорлик, жумладан, олий ва умумтаълим, ходимлар алмашуви ҳамда малака ошириш йўналишлари, таълимни модернизация қилиш стратегияси, Сингапур таълим модели ва институционал тажрибасини ўраганиш борасида йўлга қўйилган кенг кўламли ҳамкорлик алоқалари, маданий ва гуманитар ҳамкорлик ва биргаликда маданий форумлар, меморандумлар алмашинуви, илмий - тадқиқот ва инновация соҳалардаги ҳамкорлик масалалари илмий -аналитик нуқтаи назардан ўрганилган.
Мақолада фарзандликка олиш институтининг ҳуқуқий-меъёрий асослари, уни амалга оширишнинг процессуал тартиб-таомиллари ҳамда ушбу жараёнда бола ҳуқуқларини ҳимоя қилишнинг аҳамияти кенг ёритилган. Шунингдек, фарзандликка олишда шахсий маълумотларнинг махфийлигини таъминлашнинг ҳуқуқий кафолатлари таҳлил этилган.
This chapter explores the pragmatic features of interrogative sentences, emphasizing their functional diversity and context-dependent usage in communication. While traditionally seen as question forms intended to gather information, interrogatives also function as indirect requests, expressions of politeness, rhetorical tools, and markers of social relations. The analysis highlights how meaning is shaped by speaker intent, listener interpretation, sociocultural norms, and conversational context. Using insights from speech act theory, discourse analysis, and cross-cultural pragmatics, the study reveals that interrogatives are not merely grammatical constructs but dynamic instruments of human interaction. The chapter concludes that an effective understanding of interrogative sentences requires an integrative pragmatic approach that considers both linguistic form and communicative function.