Статья посвящена анализу методов исторического исследования, примененных в одном первых изысканий в каракалпакском литературоведении – «Очерках истории каракалпакской литературы» Н.Даукараева. Отмечено применение в данном труде историко-генетического, историко-функционального, сравнительно-исторического, типологического (именуемого также сравнительно-типологическим либо историко-типологическим), историко-литературного научных методов, а также системного подхода при изучении многовековой истории литературы каракалпакского народа. Автор приходит к выводу о необходимости дальнейшего всестороннего изучения научных методов, применяемых в каракалпакском литературоведении, с целью оценки уровня их освоения исследователями, выявления эффективности их использования и определения перспектив развития данной отрасли науки.
This article explores the effectiveness of interactive teaching methods in improving English vocabulary acquisition among primary school students. The research focuses on various interactive strategies, such as games, role-plays, digital tools, and collaborative learning techniques, which engage learners in the vocabulary learning process. Findings from classroom observations and teacher interviews suggest that these methods significantly enhance students’ motivation, retention, and practical usage of new vocabulary. The article concludes with recommendations for English language teachers on incorporating interactive activities into their daily lesson plans to ensure more effective vocabulary instruction.
Ushbu maqolada So‘fi Olloyorning “Sabotul ojizin” asarida uchraydigan ilmiy atamalar tahlil etilgan. Asar o‘z davrining diniy, falsafiy va tibbiy bilimlarini yoritishda muhim manba bo‘lib xizmat qilgan. Ilmiy terminlarning ishlatilish shakli, ularning o‘rni va mazmuni maqola asosida o‘rganilgan. Shuningdek, So‘fi Olloyorning “Sabotul ojizin” asarida qo‘llanilgan ilmiy atamalar morfologik (so‘z yasash va tuzilish) hamda semantik (ma’no) jihatdan tahlil qilinadi. Asarda uchraydigan arabcha va forscha kelib chiqishga ega bo‘lgan ilmiy tushunchalar o‘zbek tilidagi ishlatilish shakllari bilan solishtirilib, ularning lug‘aviy va uslubiy qiymati aniqlanadi. Atamalar diniy-ilmiy, falsafiy va axloqiy ma’nolarni o‘zida mujassam etgan bo‘lib, ularning asardagi kontekstda tutgan o‘rni va u orqali berilgan tushunchaning semantik yuklamasi yoritiladi.
Ушбу мақола олий таълим институтлари, академик лицей ва коллежлар ҳамда умумтаълим мактабларида матншунослик ва адабий манбушунослик алоқадор фанлар ўқитувчилари ва адабиётга қизиққан ҳар бир киши учун ХVII асрнинг иккинчи ярмида Тошкентда таваллуд топган маш¬ҳур файласуф шоир ва мутасаввуф олим-Мавлоно Хароботий ҳақида, унинг бизгача етиб келган “Куллиёт”, “Маснавийи Хароботий” ва “Рисолаи фақрийя” асарларида шариатнинг фиқҳга оид масалалари, тасаввуфнинг асосий қоидалари, одоб-ахлоқ ҳамда ҳаётга нисбатан бўлган фалсафий муносабатлари маснавий усулида баён этилгани ва комил инсонни тарбиялаш йўлидаги аҳамияти ҳақида маълумот беради.