International scientific journal "Modern Science and Research"

ISSN: 2181-3906;   OAV Guvohnoma №042359;   Impact factor (UIF-2022): 8.2
Ushbu jurnalda O'zbekiston va chet davlatlar olimlari ilmiy maqolalari chop etiladi.
Ushbu jurnal OAK ro'yxatida mavjud xalqaro bazalarda indekslanib, elektron va bosma holatda nashr etib boriladi.
Jurnalning rasmiy tillari: o‘zbek, rus, ingliz
Jurnal telegram kanali: https://t.me/modernscience_research
Maqola muallifiga BEPUL qabul qilinganlik haqida tabriknoma, sertifikat, indekslanganligi haqida ma'lumotnoma va mualliflik guvohnomasi beriladi.
Jurnal har oyda nashr qilinadi.
Maqolalar yuborish uchun: @modernscience_research
golibboymurodov6@gmail.com

Articles Information letter

Oxirgi qushilgan maqolalar:



JAMOAT XAVFSIZLIGINI TA’MINLASHDA DAVLAT-XUSUSIY SHERIKLIK: NAZARIY MODEL, HUQUQIY KONSTRUKTSIYALAR VA BOSHQARUV MEXANIZMLARI

Maqolada jamoat xavfsizligini ta’minlash tizimida davlat-xususiy sheriklik (DXSh) mexanizmlarining nazariy-huquqiy asoslari tahlil qilinadi. Tadqiqot DXShning huquqiy tabiati, xavfsizlik sohasida davlatning konstitutsiyaviy majburiyatlari hamda xususiy sektor ishtirokini legitimlashtiruvchi normativ mezonlar o‘rtasidagi muvozanatni asoslashga qaratilgan. Maqolada DXSh loyihalarining institutsional arxitekturasi, vakolat va mas’uliyat taqsimoti, risklarni boshqarish, shartnomaviy dizayn, moliyalashtirish va kafolat mexanizmlari yoritiladi. Shuningdek, KPI/SLA asosida natijadorlikni baholash, davlat nazorati va audit instrumentlari, shaffoflik va korrupsiyaga qarshi komplaens, shaxsga doir ma’lumotlar himoyasi hamda kiberxavfsizlik talablarini DXSh munosabatlariga integratsiya qilish masalalari ko‘rib chiqiladi. Xulosa qismida jamoat xavfsizligi sohasida DXShning huquqiy barqarorligini kuchaytirish bo‘yicha konseptual takliflar ilgari suriladi.


20.08.2025 Volume 4 Issue 8 View more Download
ВОЯГА ЕТМАГАНЛАР ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАРИНИНГ УМУМИЙ ВА ЯККА ТАРТИБДАГИ ПРОФИЛАКТИКАСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ

Ушбу мақолада вояга етмаганлар ҳуқуқбузарликларининг умумий ва якка тартибдаги профилактикасини такомиллаштиришнинг ҳуқуқий-ташкилий истиқболлари таҳлил қилинган. Тадқиқотда амалдаги профилактика тизимида кузатилаётган институционал камчиликлар, идоралараро ҳамкорликнинг етарли даражада интеграция қилинмагани, эрта аниқлаш ва эрта ёрдам механизмларининг формал ишлаши ҳамда якка тартибдаги реабилитация режаларининг амалда шаблонлашиб қолгани ёритилган. Мақолада халқаро стандартлар (БМТнинг Ар-Риёд принциплари, Пекин қоидалари, Гавана қоидалари ва Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги Конвенция) талаблари билан уйғун ҳолда профилактика моделини “репрессив-назорат” ёндашувидан “ижтимоий-реабилитацион” ёндашувга босқичма-босқич ўтказиш зарурати асосланган. Шунингдек, риск ва эҳтиёжларни баҳолаш (SAVRY, PCL:YV каби методикалар), кейс-менежмент, рақамли интеграцияланган маълумотлар базаси, диверсия ва тикловчи адолат элементларини қонунчиликка имплементация қилиш бўйича илмий-амалий таклифлар илгари сурилган.


20.08.2025 Volume 4 Issue 8 View more Download
ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР ХАВФИНИ КАМАЙТИРИШ ВА ОҚИБАТЛАРИНИ БАРТАРАФ ЭТИШДА ИДОРАЛАРАРО ҲАМКОРЛИК: ТАСНИФ, ҲУҚУҚИЙ-ТАШКИЛИЙ ХУСУСИЯТЛАР ВА АМАЛИЙ МЕХАНИЗМЛАР

Мақолада фавқулодда вазиятларни (ФВ) олдини олиш ва бартараф этишда ҳамкорлик институтининг таснифи ҳамда унинг ҳуқуқий-ташкилий хусусиятлари комплекс таҳлил қилинади. Тадқиқотда ҳамкорликнинг субъектлар таркиби (давлат органлари, маҳаллий ҳокимият, қутқарув хизматлари, соғлиқни сақлаш, коммунал сектор, нодавлат ва хусусий тузилмалар), шакллари (ахборот алмашинуви, қўшма режалаштириш, оператив штаб, ресурслар консолидацияси, қўшма ўқув-машқлар), ҳамда босқичлари (профилактика/тайёргарлик, жавоб қайтариш, тикланиш) бўйича таснифи асосланади. Шунингдек, ҳамкорликнинг ўзига хос жиҳатлари — тезкор қарор қабул қилиш, ягона бошқарув занжири (incident command), рискка асосланган режалаштириш, логистика ва ресурсларни бошқариш, маълумотлар ишончлилиги, аҳоли билан коммуникация, ҳуқуқий жавобгарлик ва ваколатлар чегарасининг аниқлиги — илмий-амалий нуқтаи назардан ёритилади. Мақолада идоралараро ҳамкорликни таъминлашда меъёрий мувофиқлашув, стандарт операцион тартиблар (SOP), мониторинг ва баҳолаш (KPI), ҳамда рақамли платформа ва erta огоҳлантириш тизимларининг роли алоҳида кўриб чиқилади. Якунда ҳамкорликни институционал мустаҳкамлашга қаратилган таклиф ва тавсиялар шакллантирилади.


20.08.2025 Volume 4 Issue 8 View more Download
ETIOLOGY OF MALABSORPTION SYNDROME AND PATHOMORPHOLOGICAL CHANGES IN THE INTESTINE

Malabsorption syndrome is a multifactorial clinical condition characterized by impaired digestion and absorption of nutrients in the small intestine. The disorder may arise from congenital enzyme deficiencies, chronic inflammatory diseases, pancreatic and hepatobiliary dysfunction, infectious agents, or structural intestinal abnormalities. Pathomorphological changes, such as villous atrophy, crypt hyperplasia, and inflammatory infiltration of the mucosa, are central to its development and progression. Clinically, malabsorption presents with both gastrointestinal symptoms, including chronic diarrhea, abdominal discomfort, and steatorrhea, as well as systemic manifestations such as anemia, bone demineralization, growth retardation, and neurological deficits. Diagnosis requires an integrated approach, combining biochemical, radiological, endoscopic, and histopathological evaluations.


19.08.2025 Volume 4 Issue 8 View more Download
ПРАВОСОЗНАНИЯ В РАЗНЫХ СТРАНАХ И ИХ ВЛИЯНИЕ НА ПРАВОВУЮ КУЛЬТУРУ

Статья исследует национальные модели правосознания в Германии США Японии и Узбекистане и их влияние на формирование правовой культуры. Использован междисциплинарный подход, включающий качественный контент-анализ публикаций и международных индексов, а также анализ национальных стратегий правового просвещения. Результаты показывают, что правосознание формируется не только силой институтов, но и историческими традициями правовой социализацией и уровнем доверия к государству. В Германии преобладает институционально-нормативная модель с высокой интеграцией права в повседневную жизнь. В США наблюдается фрагментированная и плюралистическая модель, сочетающая уважение к закону с критическим отношением к его применению. В Японии формируется согласительная модель, ориентированная на поддержание социальной гармонии. В Узбекистане проявляется переходная модель, где усилия по укреплению правовой культуры сталкиваются с наследием советской системы. Выводы подчеркивают, что эффективное повышение правосознания требует учета национальных моделей при разработке реформ и образовательных программ.


19.08.2025 Volume 4 Issue 8 View more Download
Telegram ZENODO OpenAire Copernicus Cyberleninka Google Scholar Impact Factor