В данной статье рассматривается вопрос формирования когнитивной компетенции у учащихся в процессе обучения родному языку, а именно – принципы и технологии формирования когнитивной компетенции. При обсуждении принципов формирования когнитивной компетенции особое внимание уделяется коммуникативному подходу, компетентностному подходу, а также лингвистическим, психолингвистическим и методическим принципам коммуникативно-когнитивных методов, занимающих важное место в национальной и мировой методиках, на основе которых проведен анализ и дана оценка научным исследованиям. Дана рекомендация по подготовительному этапу формирования когнитивной компетенции учащихся с использованием таких типов упражнений, как имитационные, трансформационные и коммуникативные.
Mazkur maqolada sport etikasi tushunchasi, uning shakllanishi va zamonaviy sportda tutgan o‘rni tahlil qilinadi. Sportda adolat, halollik, raqibga hurmat, o‘zini tutish madaniyati kabi etik qadriyatlarning ahamiyati yoritiladi. Shuningdek, professional sportchilarning, murabbiylar va sport muassasalarining axloqiy mas’uliyati, dopingdan foydalanish, korrupsiya va zo‘ravonlik holatlariga qarshi kurashish zarurati ilmiy-nazariy jihatdan asoslab berilgan. Maqolada sport etikasi nafaqat sportchilar, balki butun jamiyatning madaniy rivojlanishiga xizmat qiluvchi muhim omil sifatida ko‘rsatilgan. Muallif sport etikasi masalalarini yoritishda xorijiy tajribalar va xalqaro sport tashkilotlarining me’yoriy hujjatlariga ham murojaat qiladi.
Мазкур мақолада 11–12 ёшли бадиий гимнастика билан шуғулланувчи спортчиларнинг техник тайёргарлигига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинади. Ёш хусусиятларини ҳисобга олган ҳолда, жисмоний, техник ва психологик тайёргарликни такомиллаштириш бўйича самарали йўналиш ва услублар кўрсатилади.
Ушбу мақолада тезкор-қидирув фаолияти (ТҚФ) устидан суд назоратининг ҳуқуқий табиати, мақсади ва самарадорлиги масалалари атрофлича таҳлил этилган. Муаллиф суд назоратининг моҳиятини инсон ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимоя қилиш ҳамда қонунийликни таъминлаш орқали адолатли судловни амалга оширишнинг муҳим институти сифатида ёритади. Шу билан бирга, суд назоратининг ташаббускорлик хусусияти, унинг процессуал шакллари ва ҳуқуқий тартибга солинишининг камчиликлари турли олимлар нуқтаи назаридан таҳлил қилинган. Мақолада суд назоратининг предмети аниқ белгиланиб, унинг ТҚТни амалга оширишда қонунийлик, тартиб ва ҳуқуқий мутаносибликка боғлиқ жиҳатлари асослаб берилган. Муаллиф суд назорати фақат расмий мақуллаш эмас, балки фаол ва ташаббускор ҳуқуқий институт бўлиши лозимлигини таъкидлайди.